Odmah da vam kažem: o borilačkim veštinama ništa ne znam, ili barem nisam znala do pre neki dan. Ne znam da razlikujem boks i kikboks, savate i aikido, karate i kung-fu. Nasilje prezirem. Zato sam bila skeptična kada sam, kao novinarka, otišla na čas samoodbrane za žene. Mislila sam da će tamo biti neki nabildovani likovi koji će mi soliti pamet, da ću biti nespretna i otići odatle izblamirana. Ali, desilo se upravo suprotno. Uverena sam da sam, nakon ovog iskustva, postala barem malo hrabrija i snažnija verzija sebe.
Naš domaćin Branko Brešćanski, instruktor u sopstvenom klubu realnog aikida, između ostalog, drži javne časove samoodbrane za žene. Potpuno je besplatno i pritom izuzetno korisno. Možda bi trebalo da prekorim dame, pošto sam jedini polaznik na kursu ovog vikenda bila ja, ali neću to da učinim. Znate u kakvom vremenu živimo, neću dodatno da vas plašim, ali jedno popodne provedeno sa ovim čovekom može, u najmanju ruku, da vas izvuče iz opasne situacije. Pročitajte zašto.
U sali Kluba realnog aikida Brešćanski neveliko društvance – instruktor, nekoliko pomoćnika, članovi kluba i moja malenkost. Posle Brankovog kratkog uvoda, članovi kluba, momak i devojka, počeli su da demonstriraju odbranu. Bila je to demonstracija nekoliko osnovnih poteza. I svaki od tih zahvata se završavao tako što je lik leteo po sali i padao. Devojka, demosntratorka, poigravala se njegovim telom od 80+ kilograma, kao što se deca igraju lutkama.
Da, kao i sve što je teško, i ovo deluje lako dok se gleda. I dođe red na mene. Zamislite osobu koja nikada se nije našla ni 100 metara od tuče, a sada treba da izvodi realne udarce, takve udarce koji mogu da sačuvaju život. Stadosmo „napadač“ i ja oči u oči. I sada će kao on mene da napadne, dok trener stoji pored nas i daje uputstva. I napao me, odjednom i bez razloga. Momentalno sam se pogubila. Iako sam u mislima imala sliku sebe kako ga zavrćem, bacam i pobeđujem. I ponovo, pruži lik ruku ka meni, ščepa me, a ja čujem trenera kako govori: „Desnu ruku otvori i ščepaj ga za vrat, sagni se i provuci glavu ispod njegove ruke!“ Suština ovih zahvata je da idete bliže napadaču, koristite energiju njegovih pokreta kako biste napravili polugu. I ja uradim tako – provučem glavu ispod ruke napadača, ali ja sam sad kod njegovog vrata. Treneru ni to nije dosta. To sam savladala iz trećeg pokušaja.
Sva srećna i ponosna, nisam stigla ni da udahnem, a već sledećeg trenutka „napadač“ me ščepao iza leđa i obuhvatio rukom oko vrata. Znam šta bih trebalo da radim, mislim, videla sam kada su momak i devojka pokazivali. Kažem sebi: „Trebada uzmeš njegova dva zadnja prsta na desnoj ruci i da ih zavrneš, i opet da provučeš glavu ispod njegove ruke. E sada, nije to tako lako, prvo moraš savladati to krivljenje prstiju, pa kojom rukom, jer to sve mora brzinski. Sva sreća pa je trener pored nas, kao eho u mojoj glavi, pokaže on meni, levom rukom uzmeš zadnja dva prsta njegove desne ruke, zavrneš ih. Uz ponavljenje, i to sam uspela.
Poenta priče o samoodbrani jeste koristiti delove sopstvenog tela i energiju pokreta protivnika. S obzirom da sam bila jedina na času samoodbrane, nismo puno radili ali mogu vam reći da su i ovih par tehnika i više nego korisne. Pritom, najvažnije da znate: vežbom se savladava strah i paraliza prilikom napada.
Instruktor Branko se posle kursa smeje, to je njegova svakodnevnica.
Dame moje, evo kako Branko Brešćanski, instruktor kursa komentariše pitanja u vezi sa nasiljem u našem društvu i svest žena o istom.
– Svest našeg društva, kada je reč o nasilju nad ženama je na izuzetno niskom nivou,ali zadnjih godina se mnogo priča/radi o tome i o prevenciji istog, tako da mislim da će upornost i pravilan pristup, promenuti negativne i pasivne stavove – objašnjava Branko Brešćanski. – Žene su svesne da su se vremena promenila i da nista više nije isto kao što je bilo kada su one bile devojčice ili devojke. Retke su one koje svesno čine nešto po pitanju svoje bezbednosti, kao preventivne mere, a ne kao posledice nažalost nekih ružnih i neprijatnih događaja.
A ja? Nakon ovog kursa, bila sam ponosna i srećna, doduše, pomalo izlomljena. Dok smo se vraćali u redakciju, zastala sam i rekla sam fotoreporteru: „Ej, hajde da još jednom probam odbranu od napada face-to-face. Samo se osmehnuo.
Drage dame, ako vas je ova priča bar malo zaintrigirala, slobodno posetike javni čas u Klubu realnog aikida Brešćanski u Miletićevoj 28 (063/ 569 799), posetite njihovu facebook stranicu https://www.facebook.com/klubrealnogaikidoa.brescanski ili pišite na mejl b2realniaikido@yahoo.com
